U svom zivotu sam imao samo jedan posao koji nije imao bukvalno nikakvih dodirnih tacaka sa kreativnoscu, bio sam Security Guard u uljari. Dao sam otkaz posle mesec dana cak i ako u tom momentu nisam znao sta tacno zelim da radim u zivotu, znao sam sta necu. A to je bas to. Posao koji ne nema tu neku dozu kreativnosti. 

Kada sam imao 15 godina igrom slucaja sam krenuo da se igram u fotoshopu i jako brzo je postalo nesto sto bih svakodnevno radio, iz zelje da stvorim nesto novo, Prvobitno sto sam radio bile su fotomanipulacije sa idejom da slikom ispricam neku pricu. Stvar koja mi je smetala je to sto sam bio primoran da koristim tudje slike kako bih pravio moju. Nije mi se u opste svidjalo, i ako se taj posao bukvalno tako radi, ja sam se osecao kao lopov. Ipak nastavio sam da se bacim time ali se neki kreativan samostalni rad pretvorio u nesto jako ne kreativno. Klasicni korporativni web baneri, logo design, shopify prodavnice i jos svasta ali sve nekako bez neke duse.

Kupio sam graficku tablu kako bih olaksao sebi rad, u tom momentu vec se duze bavim grafickim dizajnom i kupujem graficku tablu, jer iskreno ne znam ni zasto, video sam da je drugi dizajneri koriste. Ubrzo shvatam da mi se mnogo svidja i digitalno crtanje, Kombinujem sva prethodna znanja i ucim digitalno crtanje. Rad sa klijentima mi nije bio sporan kao ni nacin da dodjem do njih i ubrzo krecem saradnju sa nasim brandom zvan Color Drop. Takodje sam i pobedio na takmicenju koje je organizovao Wacky Sheep. Sve je islo sjajno. Imao sam dukseve sa svojim radivoima koji mi idalje stoje na zidu kao uspomena. Te iste dukseve sam koristio za portfolio kako bih svoje znanje plasirao na stranom trzistu, preko fivera i ostalih freelance sajtova. Jer svugde sem kod nas novac raste na drvetu jel da? Salu na stranu ali radeci full time za strance covek moze da nauci jako puno, sto mi je ultimativno bio i glavni cilj. 

Jako volim da kupim sebi nesto sto sam oduvek zeleo kao dete, cak i ako apsolutno necu imati ikakvu interakciju sa time i taj predmet ili sta god samo skuplja prasinu, nije mi zao da izdvojim pare za to. Iskreno ne znam da li je to normalno ali to je jednostavno nesto sto me jako usrecuje. Moj otac je u jednom momentu kada sam jos isao u osnovnu skolu kupio kameru ne znam iz kog razloga, ja sam dobio priliku da se igram sa njom i mnogo mi se svidelo ali je on na zalost 2 3 dana kasnije prodao.
Moja zelja za fotografisanjem nije nestala od tog dana. I ja kupujem svoju prvu kameru, bez neke specijalne ideje da ja njoj posvetim zivot ili nesto slicno, za pocetak samo da je imam a dalje cemo da vidimo. To 'dalje cemo da vidimo' se pretvorilo u jako mnogo rada i novca ulozeno u jako puno opreme, znanja i svega potrebnog da usavrsim fotografiju da bude na sto vecem nivou.

Neko bih rekao da sam odustao od svega sto sam radio kako bih se bavio fotografiom. Ja bih rekao da sam spojio poslednjih 10 godina u jedno. Apsolutno sve cime sam se bavio i sve sto sam naucio moze da se primeni na ovo sto radim sada. Od kompozicija, editovanja fotki, color gradinga, rada u raznim programima, pravljenja postera i verovatno najbitnije, probijanje na trzistu kao i rad sa drugim ljudima razumevanja sta klijent tacno zeli i jos mnogo toga. To je moja doza kreativnosti.